Министарка Лазаревић: “Делез” покушава да се обрачуна са државом а не држава са њима

Оно што је уредба учинила, каже, је да је натерала трговце да буду ефикаснији.

"То што су кроз одређене намете према добављачима, а и кроз цене које смо ми као потрошачи плаћали, покривали те губитке, то је сада ствар њихових интерних политика и сигурно би се ова пракса наставила да нисмо донели Уредбу“, изјавила је министарка Лазаревић додајући да ће само у том контексту највећи трговински ланац морати да затворе неке од својих објеката који су доносили губитке.

Она је рекла да је за тај интерни документ „Делеза“ у којем се наводи да ће затворити један број објеката и отпустити део запослених, сазнала из медија те да се нада да ће ресорно министарство добити и неки званични документ од те компаније.  „Kомуницира се са јавношћу, преко одређених домаћих и страних медија, да су последице уредбе погубне по трговинске ланце, а на првом месту говоримо о „Делезу“ који је највећи играч на тржишту. А Уредба их је заправо само натерала да буду ефикаснији“, навела је министарка Лазаревић гостујући у Јутарњем програму ЊузМакс Балканс. 

Указала је да се Уредба назива Уредба о маржама, иако је њен најважнији сегмент ограничење оф-рабата, што је највише и погодило трговце.

„У овом конкретном случају то се односи на „Делез“, јер су управо из тих намета који су били значајно већи и од самих маржи, финансирали свој развој малопродајне мреже. Подсетићу да је међу одређеним ставкама, које су биле директан намет на добављаче, били и они који су се тицали проширења малопродајне мреже и улагања у реновирање. То значи да су добављачи били кофинансијери ширења њихове мреже“, навела је Лазаревић.

Истовремено, указује, овај ланац је смањивао број запослених.

„“Делез“ је највећи број запослених имао у 2020. години – 12.900, а онда је од 2021. пао њихов број за 1.300 радника и у 2022. је наставио да пада, те је од 2020 до 2022. „Делез“ имао 1.500 радника мање. Паралелно с тим повећавали су број продајних објеката. У 2022.-2024. почело је да долази до раста броја запослених и ту су се стабилизовали на 12.400 запослених а истовремено је број њихових објеката повећан за готово 100. У прошлој години се број запослених стабилизовао али се није вратио на тај неки ниво из 2020, већ се у односу на тада смањио за 500“, навела је Лазаревић.

Додала је да се паралелно догађао и раст цена, који је кренуо од пандемије Ковид-19.

„Раст цена, велики притисци на добављаче и екстремно високи оф-рабати, били су начин како се велики број радњи одржавао у животу и како су се отварале нове. Разумем њихову пословну политику да желе да буду још присутнији, да ничу њихове радње свуда као печурке, али то треба да буде резултат једне паметне промишљене пословне политике. Наиме, јуче сам била у обиласку једног њиховог објекта у ширем центру Београда, који је отворен пре две недеље где је раније била „Идеа“, и вероватно је то резултат њихових ранијих планова које су сада реализовали. У питању је леп објекат од око 250 квадрата са око двоје, троје радника. Ово говорим јер сви ми потрошачи знамо колики је проблем „Делез“ имао у претходном периоду са радном снагом, те да изнесемо у јавност чињенице, како су смањивали број радника и како је текла њихова пословна кривуља“, рекла је Лазаревић.

Осврнула се и на поједине медијске наслове у којима се тврди да се држава обрачунава са компанијом „Делез“.

„Видим ово више као покушај обрачуна компаније „Делез“ са државом Србијом, с обзиром да нису у питању само домаћи медији, који су притом пренели интерни документ тиме показујући да имају неки блиски однос с компанијом. А и „Ахолд Делез“, с централом у Холандији, је кренуо са ПР-ом, па немачки Ханделсблат, угледне новине које су намењене пословној популацији, у наслову имају да се у Србији шиканирају ЕУ трговински ланци. То је просто неозбиљно, таблоидно писање. Притом, од 29 трговинских ланаца који су обухваћени Уредбом, само 4 су из ЕУ, 23 су домаћи трговински ланци, а остали из других европских земаља. Од тих 4, „Делез“ је један, највећи – са највећим прометом, највећим маржама, највећим бројем објеката“, навела је Лазаревић.

Истакла је да је оно што држава хоће и имаће, европски закон који ће уредити ствари које су већ уређене у ЕУ.

„То је моја порука за све оне злонамерне који покушавају да представе инвестициону климу Србије неповољном. Подсетићу и да смо ми привукли значајан капитал из ЕУ, а ово је један јако ружан начин понашања са елементима политике“, констатовала је Лазаревић.

На питање да ли је министарство имало разговор са „Делезом“ пре него што је њихов интерни документ о најављеном затварању објеката објављен у недељнику „Време“, министарка Лазаревић је рекла да је било заједничких састанака са свим трговцима, као и одвојених са „Делезом“.

„Имали смо добар састанак са топ менаџментом Делеза из Холандије, као и добар разговор са министарском спољне трговине Холандије прошле недеље, на њену иницијативу, у којем сам врло лепо изложила шта, како и зашто радимо, да су нам циљ европски закони. Све врло транспарентно. А зашто се сам „Делез“ у Србији у последње време ућутао, па се нису оглашавали ни на последњем заједничком састанку са трговцима у Привредној комори Србије, да ли су пребацили да њихова централа буде та која ће водити комуникацију… Ми смо свакако отворени за даљи разговор. Немам од чега да се повлачим, треба заједно да радимо, али начин комуникације преко Ханделсблата или домаћих медија није прави пут “, закључила је Лазаревић.

(Фото: Newsmax Balkans/Milena Đorđević)