Министарка Лазаревић: Украјина je важна сировинска база за многе гране прерађивачке индустрије

У разговору за „Политику” министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић, подсетила је да је Украјина  једина земља у Европи са којом Србија нема закључен Споразум о слободној трговини. Иницијално, преговори су започети још 2011. године у оквиру приступања Србије Светској трговинској организацији (СТО), до краја 2013. године одржане су три рунде преговора, а онда је дошло до застоја. Крајем 2025. године две стране су се договориле да се поново инцирају преговори па је у мају 2026. године потписана Заједничка изјава о наставку преговора о ССТ као и документ - Модалитет о вођењу преговора.

– Споразум би снажно допринео развоју економских и трговинских односа и послужио као подстицај за привлачење инвестиција. Имајући у виду измењена и поједностављена правила за кумулацију преференцијалног порекла у оквиру ПЕМ конвенције, чије су потписнице Србија и Украјина, потписивањем Споразума о слободној трговини проширила би се база за инпуте за производе којима може да се тргује по преференцијалним условима са ЕУ, ЕФТА, Молдавијом, Црном Гором, Северном Македонијом и Турском, пошто обе земље имају потписане споразуме са овим партнерима. Ово је посебно важно имајући у виду да је Украјина важна сировинска база за многе гране прерађивачке индустрије. Такође, с обзиром на значај ових преговора за процес приступања Србије Светској трговинској организацији постоји и додатни разлог да се са украјинском страном закључи овај споразум – наводи Лазаревићева.

На значај који би нови споразум могао да има указују и најновији подаци о трговини две земље. Према речима министарке, после прошлогодишњих око 450 милиона долара робне размене и рекордног српског извоза, који је први пут премашио 200 милиона долара, само у првих шест месеци ове године размена је већ достигла око 321 милион долара. Србија из Украјине највише увози руду гвожђа, док су међу нашим најзначајнијим извозним производима минерална и хемијска ђубрива, подне облоге, хартија и картон, пнеуматске гуме за аутомобиле и храна за кућне љубимце.

Нови замах економским односима дат је у мају, приликом посете тадашњег потпредседника Владе Украјине за европске и евроатлантске интеграције и трговинског представника Тараса Качке. Тада је, уз потписивање Заједничке изјаве, одржан и Српско-украјински пословни форум, који је допринео додатном повезивању компанија две земље. Преговори су сада у току, а очекује се да буду завршени до краја године, како би споразум потом могао и да буде закључен.  Током најновијих разговора отворено је и питање заједничких инфраструктурних пројеката, укључујући и учешће у обнови Украјине, које би две земље могле заједнички да реализују. Такав вид сарадње могао би да допринесе очувању постојећих и отварању нових радних места у обе земље.

За српске компаније либерализација трговине могла би да отвори знатно већи простор на украјинском тржишту. Осим производа које Србија већ успешно пласира, додатне могућности могле би да се отворе за домаћу прехрамбену и пољопривредну индустрију, произвођаче грађевинског материјала, као и компаније из области транспорта и логистике. Посебан потенцијал представљају будући послови на обнови украјинске инфраструктуре и привреде. Колики потенцијал две стране виде у либерализацији трговине показује и раније изнета оцена на Српско-украјинском пословном форуму да би закључење Споразума о слободној трговини могло чак да утростручи робну размену две земље. Смањење или укидање царина могло би посебно да користи српским произвођачима којима су досадашње царинске баријере умањивале конкурентност на украјинском тржишту.