Првог септембра почиње пуна примена Закона о трговачким праксама, који је Србија први пут добила и који је део сета трговинских закона – уз Закон о заштити потрошача и Измене закона о трговини.
Првог септембра почиње пуна примена Закона о трговачким праксама, који је Србија први пут добила и који је део сета трговинских закона – уз Закон о заштити потрошача и Измене закона о трговини.
"Овим сетом закона желели смо да обезбедимо већу транспарентност и фер односе на тржишту, заштиту слабијих карика у ланцу, али и постигнемо ефекат синергије, јер су закони комплементарни у одређеним сегментима. Сви имају заштиту потрошача у својој основи, јер све оно што закони уређују односи се, на одређени начин, на цене које потрошачи плаћају на крају", истакла је министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић за "Танјуг".
Прошле године, на основу Уредбе о ограничењу маржи и других накнада, трговински ланци су били обавезни да објављују ценовнике на недељном нивоу, а сада то морају да раде на дневном нивоу. Током трајања уредбе 26 трговинских ланаца је имало ту обавезу, сада је реч о 35 великих трговинских ланаца, који су остварили приход већи од три милијарде динара у последњој пословној години. Уредба је обухватала 23 категорије производа, сада су додате још две – алкохолна пића и храна за кућне љубимце.
"Законом о трговачким праксама дефинисане су непоштене трговачке праксе, уведене црне и сиве листе штетних пракси, уведен инструмент „сарадник у поступку“, односно узбуњивач који ће моћи да са доказима пријави и открије најскривеније непоштене праксе, забрањена је и комерцијална одмазда која се третира као посебно непоштена трговачка пракса за коју ће постојати посебна истрага", нагласила је министарка Лазаревић.
Лазаревић је додала и да је било притисака да се одложи примена Закона о трговачким праксама, али с обзиром на то да је закон ступио на снагу у мају, те да је дато четири месеца трговинским ланцима да се припреме до септембра – није прихваћено одлагање.
"У наредних неколико месеци пратићемо како тече примена закона, да би у ходу могли да коригујемо неке ствари и да подзаконским актима обезбедимо ефикаснију примену. Суштина није у томе да Министарство буде инквизиција, већ је циљ успешна и ефикасна примена закона, како би се уредили односи на тржишту, а све у циљу заштите потрошача, односно, свих грађана Србије", закључила је Лазаревић.