Министарка Лазаревић: Сви трговински ланци под уредбом имали већи промет за 9 одсто у октобру, детаљно све пратимо

У том контексту, додаје, Уредба о ограничењу маржи је привремени механизам.

"Али за два-три месеца, када будемо имали нови Закон о непоштеним трговачким праксама, неки од тих намета биће забрањени. Примењујемо најбољу европску праксу и трговци неће више моћи да раде ништа од онога што се не ради и у Европској унији. Мораће да се прилагођавају. Да ли их то погађа? Сигурно. Али зато треба да послују уз ефикасније управљање трошковима“, рекла је министарка Лазаревић додајући да ће нови Закон о спречавању непоштених трговачких пракси уредити тржиште што би требало да доведе и до даље пада цена.

Она је, гостујући у Јутарњем програму „ЊузМакс Балканс“ навела и конкретне податке о пословању тровинских ланаца у Србији.

„У октобру ове године свих 29 трговинских ланаца имало је већи промет за 9 одсто у односу на септембар када је почела да се примењује Уредба. Неки страни трговински ланци чији је концепт заснован на дисконтима, који немају оф-рабате, имали су раст промета од 15 одсто у истом периоду. Врло детаљно све пратимо и констатујемо да постоје неке ствари које ће морати да се мењају“, рекла је Лазаревић.

Осврнула се и на приватне трговачке марке које по правилу имају ниже цене од брендираних производа.

„Гледајући корекције које су се десиле у септембру, када је почела са применом Уредба о ограничењу маржи, приметили смо колико су биле високе марже управо на тим производима, а који би требало да буду значајно јефтинији од брендираних. Јасно је колико је тај простор коришћен за профит, иако трговачка марка треба да буде најповољнија а не тек незнатно јефтинија“, указала је Лазаревић.

Она је истакла да су највећи проблем били оф-рабати, који су се кретали од 20 до 50 одсто.

„Они се не виде, а то су намети који су служили за финансирање бројних трошкова. То смо добили као информацију и од домаћих трговачких ланаца, мада они послују по потпуно другачијем концепту, и њихова снага је мања и њихови оф-рабати су били нижи, а чак су и марже код великог броја биле мање. Притом, не треба заборавити да су неки импути повећани, попут цене рада и струје, па се и они пробојавају како ће се одразити и повећање минималца. То смо чули од њих на састанку који смо имали, а њих 17 су нам и у писму написали шта је све оно што би њима значило да се промени, а све се тиче оф-раба“, рекла је Лазаревић.

Трајно решење је, наглашава министарка Лазаревић, Закон о спречавању непоштених трговачких пракси.

„Овај период током трајања уредбе је суштински и припрема за то како ће пословати у условима када Србија коначно добије закон који нема као једна од ретких европских земаља. Идентификовање оних ствари које ће њих погодити јер један део намета који се сада тражи од добављача ће бити забрањен а неки условно дозвољени и направиће потпуно другачији полигон за саму трговину. Верујем да неће бити задовољни али ће просто морати да се ускладе, јер на томе почива и европска трговина. То није ствар нечијег хира, то је и донето као Директива која је транспонована у национално законодавство као прека потреба да се првенствено помогне пољопривредним произвођачима, прерађивачима, свима њима како би се појачала њихова преговарачка снага у односу на веће играче, пре свега трговце. Зато и доносимо тај закон“, објаснила је Лазаревић.

Она је навела да ће постојати забрана одређених намета који су до сада постојали, док ће неки бити  условно дозвољени уз сагласност обе стране.

„Верујем да ће так закон кориговати и цене у трговинама јер ће добављачи бити растерећени неких намета, као што су делом и захваљујући Уредби о маржама. Успоставиће се једна равнотежа, имаће већу преговарачку снагу, моћи ће да се боре за боље услове и то би требало природно да уреди тржиште. Наиме, тај закон није наша рецептура, узимамо најбоље праксе из ЕУ и верујем да ће он решити аномалије које смо имали. И чињеница да се по питању Уредбе највише жале трговци на оф-рабате, смерница нам је у ком правцу да наставимо. Моја порука је да већ крену да свој модел пословања прилагођавају новим околностима. Профитабилност да, али на здравим основама“, нагласила је Лазаревић.

Подсетила је и да смо у октобру имали даљи пад инфлације, на 2,8 одсто, те указала колики је удео хране у креирању инфлације.

„Постизање стабилизације са трендом пада је већ успех за себе после једног дугог периода када смо имали обрнути тренд“, закључила је Лазаревић.

(Фото: Newsmax Balkans/Milena Đorđević)