Предлог закона о заштити потрошача обезбеђује виши степен заштите потрошача у новим тржишним условима

Она је то рекла током начелне расправе на седници Народне скупштине, образлажући Предлог закона о заштити потрошача и навела да ће неке од новина бити одговорност трговца за (не)испоручен дигитални садржај и услуге, већа транспарентност интернет продаје, посебна заштита малолетника у области продаје дуванских производа, као и повећање новчаних казни.

„Постојеће законодавно решење не може да одговори на изазове који су повезани са развојем технологија. У последњих неколико година кључни покретач раста тржишта је електронска трговина, која као модеран начин продаје нуди велики број погодности за потрошаче, али и трговце, јер пружа лакши приступ производима, удобнији начин куповине и потенцијално ниже цене“, рекла је Лазаревић образлажући нови закон.

Навела је да статистички подаци показују да је електронска трговина постала све популарнији вид куповине роба и услуга и међу грађанима Републике Србије.

„Током прошле 2025. године забележен је рекордан раст броја интернет куповина извршених платним картицама и електронским новцем, праћен стабилним растом броја нових интернет продавница у Србији. У току 2025. године обављено је чак 110 милиона интернет куповина, што указује на то да је у просеку током прошле године на дневном нивоу реализовано више од 303.000 интернет куповина, додатно потврђујући све ширу примену дигиталних платних канала међу корисницима“, рекла је Лазаревић.

Навела је да предлог закона представља резултат преношења потрошачких директива ЕУ, те је истакла да се први пут регулишу права и обавезе поводом уговора о испоруци дигиталног садржаја, као што је рачунарски програм, аудио-запис, видео-запис, дигиталне игрице, електронске књиге, те дигиталних услуга, као што је стриминг, Netflix, Spotify, друштвене мреже, комуникација као WhatsApp, услуге складиштења података – cloud, услуге електронске трговине...

„То значи да је предвиђена одговорност трговца за сваку неиспоруку дигиталног садржаја или дигиталне услуге, за сваку неусклађеност дигиталног садржаја или дигиталне услуге која постоји у тренутку испоруке и која постане очигледна у року од две године од закључења уговора“, рекла је Лазаревић.

Додала је и да се уводи роба са дигиталним елементом, као и да новину представља увођење субјективних и објективних захтева за саобразност робе, као и захтев да се роба испоручи са ажурирањима, да поседује функционалност, компатибилност, интероперабилност, да буде испоручена са свом додатном опремом и упутствима, укључујући упутства за инсталацију, корисничку подршку, како је утврђено уговором о продаји.

Навела је и да су прописани додатни захтеви за интернет продају који обухватају већу транспарентност, као и да се забрањује обмањујућа пракса продаје истог производа са различитим квалитетом у различитим државама – dual quality, забрањују се лажне рецензије или манипулација рецензијама, трговац мора обавестити потрошача ако је цена персонализована на основу аутоматског одлучивања.

Поред обавезе хармонизације са европским законодавством, додала је Лазаревић, радило се и на усклађивању са законима у домаћем законодавству и проналажењу одговора на одређене појаве у пракси.

„Извршено је усаглашавање са Законом о дувану, па је у одредбу која се односи на посебну заштиту малолетника, поред забране продаје алкохолних пића и дувана, додато да се забрана односи на дуванске и сродне производе, електронске уређаје за загревање дуванског, односно биљне производе и електронске цигарете“, рекла је Лазаревић.

Навела је и да значајну новину представља увођење института прикривене куповине за утврђивање постојања непоштене пословне праксе.

„Овај институт може да се примењује приликом инспекцијског надзора. Оно што посебно истичемо као новину у овом Закону, то је обавеза објављивања и ажурирања ценовника у реалном времену, са сваком променом цене, како у малопродајним објектима, интернет продавницама, тако и на националном порталу отворених података, која треба да обезбеди транспарентност тржишта, омогући потрошачима да доносе разумне и информисане економске одлуке“, рекла је Лазаревић.

Навела је и да предлог закона предвиђа повећање новчаних казни, као и да је у одређеним члановима предлога закона предвиђено доношење подзаконских аката од стране надлежних министара с обзиром на потребу прецизирања одредби ради могућности примене законских решења.

„Истичем да су приликом израде предлога закона активно учествовали како представници заинтересоване јавности, удружења за заштиту потрошача, представници трговаца, органи, организације. На овај начин се ствара баланс између тржишних принципа са једне стране и социјалне одговорности и правичности са друге“, рекла је Лазаревић.

Додала је да је током законодавног процеса нацрт закона достављен Европској комисији, ради оцене усаглашености са наведеним директивама ЕУ.

„По примедбама Европске комисије је у великој мери поступљено, осим у оним сегментима који се не могу још увек применити с обзиром да Република Србија није чланица Европске уније. На овај начин постигнут је висок степен усаглашености овог закона са прописима Европске уније“, рекла је Лазаревић.

Оценила је да ће предложена решења значајно утицати на унапређење конкурентности домаћих привредних субјеката, првенствено кроз јачање правне сигурности и транспарентности на тржишту.

„Додатна корист произилази из усклађивања са јединственим правилима ЕУ. Привредни субјекти више неће бити ограничени само на локално тржиште, већ ће моћи да пласирају своје производе и услуге широм земље и света. Такође, увођење транспарентних услова за оглашавање, формирање цена и доступност информација додатно ће подстаћи конкуренцију, стварајући амбијент за слободније и поштеније тржишно надметање“, закључила је Лазаревић.