Poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji i njegov susret sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ponovo su u prvi plan stavili ekonomsku saradnju dve zemlje i najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini. Za privredu je posebno važna najava da bi Srbija i Ukrajina već do kraja ove godine mogle da završe pregovore o sporazumu koji bi doneo ukidanje ili smanjenje carina na međusobnu trgovinu robom. To bi moglo da otvori novi prostor za srpske izvoznike na velikom ukrajinskom tržištu, ali i da pokrene pitanje šta će veće otvaranje domaćeg tržišta značiti za pojedine sektore srpske privrede, pre svega poljoprivredu.
Ministarka Lazarević: Ukrajina je važna sirovinska baza za mnoge grane prerađivačke industrije
11. avgust 2026.
U razgovoru za „Politiku” ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević, podsetila je da je Ukrajina jedina zemlja u Evropi sa kojom Srbija nema zaključen Sporazum o slobodnoj trgovini. Inicijalno, pregovori su započeti još 2011. godine u okviru pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), do kraja 2013. godine održane su tri runde pregovora, a onda je došlo do zastoja. Krajem 2025. godine dve strane su se dogovorile da se ponovo inciraju pregovori pa je u maju 2026. godine potpisana Zajednička izjava o nastavku pregovora o SST kao i dokument - Modalitet o vođenju pregovora.
– Sporazum bi snažno doprineo razvoju ekonomskih i trgovinskih odnosa i poslužio kao podsticaj za privlačenje investicija. Imajući u vidu izmenjena i pojednostavljena pravila za kumulaciju preferencijalnog porekla u okviru PEM konvencije, čije su potpisnice Srbija i Ukrajina, potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini proširila bi se baza za inpute za proizvode kojima može da se trguje po preferencijalnim uslovima sa EU, EFTA, Moldavijom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Turskom, pošto obe zemlje imaju potpisane sporazume sa ovim partnerima. Ovo je posebno važno imajući u vidu da je Ukrajina važna sirovinska baza za mnoge grane prerađivačke industrije. Takođe, s obzirom na značaj ovih pregovora za proces pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji postoji i dodatni razlog da se sa ukrajinskom stranom zaključi ovaj sporazum – navodi Lazarevićeva.
Na značaj koji bi novi sporazum mogao da ima ukazuju i najnoviji podaci o trgovini dve zemlje. Prema rečima ministarke, posle prošlogodišnjih oko 450 miliona dolara robne razmene i rekordnog srpskog izvoza, koji je prvi put premašio 200 miliona dolara, samo u prvih šest meseci ove godine razmena je već dostigla oko 321 milion dolara. Srbija iz Ukrajine najviše uvozi rudu gvožđa, dok su među našim najznačajnijim izvoznim proizvodima mineralna i hemijska đubriva, podne obloge, hartija i karton, pneumatske gume za automobile i hrana za kućne ljubimce.
Novi zamah ekonomskim odnosima dat je u maju, prilikom posete tadašnjeg potpredsednika Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije i trgovinskog predstavnika Tarasa Kačke. Tada je, uz potpisivanje Zajedničke izjave, održan i Srpsko-ukrajinski poslovni forum, koji je doprineo dodatnom povezivanju kompanija dve zemlje. Pregovori su sada u toku, a očekuje se da budu završeni do kraja godine, kako bi sporazum potom mogao i da bude zaključen. Tokom najnovijih razgovora otvoreno je i pitanje zajedničkih infrastrukturnih projekata, uključujući i učešće u obnovi Ukrajine, koje bi dve zemlje mogle zajednički da realizuju. Takav vid saradnje mogao bi da doprinese očuvanju postojećih i otvaranju novih radnih mesta u obe zemlje.
Za srpske kompanije liberalizacija trgovine mogla bi da otvori znatno veći prostor na ukrajinskom tržištu. Osim proizvoda koje Srbija već uspešno plasira, dodatne mogućnosti mogle bi da se otvore za domaću prehrambenu i poljoprivrednu industriju, proizvođače građevinskog materijala, kao i kompanije iz oblasti transporta i logistike. Poseban potencijal predstavljaju budući poslovi na obnovi ukrajinske infrastrukture i privrede. Koliki potencijal dve strane vide u liberalizaciji trgovine pokazuje i ranije izneta ocena na Srpsko-ukrajinskom poslovnom forumu da bi zaključenje Sporazuma o slobodnoj trgovini moglo čak da utrostruči robnu razmenu dve zemlje. Smanjenje ili ukidanje carina moglo bi posebno da koristi srpskim proizvođačima kojima su dosadašnje carinske barijere umanjivale konkurentnost na ukrajinskom tržištu.
.webp)
.webp)
.webp)