Нацрт закона о трговачким праксама представљен је данас у Привредној комори Србије.
Нацрт закона о трговачким праксама представљен је данас у Привредној комори Србије.
Током представљања истакнуто је да је циљ Нацрта закона успостављање равноправнијих и транспарентнијих пословних односа, као и спречавање непоштених трговачких пракси које произилазе из неравноправне преговарачке моћи учесника на тржишту. Наглашено је да се законом уводе јасна правила пословања од самог закључења уговора, уз обавезу
Трговачке праксе су подељене у две групе, тзв. „црну листу“, листу пракси које су потпуно забрањене и „сиву листу“, праксе које су дозвољне под одређеним условима. Као посебно непоштена трговачка пракса извојена је комерцијална одмазда, пре свега уклањање производа снабдевача из понуде купца (излиставање), смањење наручене количине или учесталости поруџбина, обустава или ограничење пружања услуга које купац иначе пружа снабдевачу у оквиру пословног односа, као што су услуге маркетинга, промоције или истакнутог излагања производа, као и други облици одмазде.
Као једна од новина истакнуто је да сви пољопривредни производи који су кварљиви морају да имају рок плаћања искључиво 30 дана од момента када се доставе самом купцу, док се остали пољопривредни и прехрамбени производи морају плаћати у наредних 60 дана.
Сандра Докић из Министарства унутрашње и спољне трговине је навела да смо имали праксу да су плаћања и до 120 дана и да ти рокови нису одрживи.
"То је важно, зато што све то што су снабдевачи плаћали на крају је било уграђено у цену и то је заправо била цена коју смо сви ми плаћали као потрошачи", рекла је она.
Надлежност над спровођењем закона имаће Тржишна инспекција, уколико се уговор не закључи у складу са законом, уколико се користе неодређене или условне формулације, не изда рачуноводствена исправиа, доставница, или се не сачини преглед финансијских елемената уговора. Поступак за утврђивање неопштених трговачких пракси води се пред Комисијом за заштиту конкуренције.
Поступак пред Комисијом се води на основу иницијативе од стране било кога ко има сазнање о постојању непоштене трговачке праксе која мора да има одговарајућу садржину а нарочито основне податке, чињенице па и доказе који потврђују наведено. Анонимни поднесци нису иницијативе већ само извор информација.
Мере заштите од непоштене трговачке праксе су и плаћање новчаног износа у вредности од 0,1% укупног годишњег прихода. У неким случајевима, ти износи у апсолутном износу ће прелазити и милион евра .
О постојању непоштене трговачке праксе које је апсолутно забрањена утврђује се у року од 90 дана покретања поступка, док се је за праксе које су условно забрањене рок 120 дана од дана покретања поступка.
Такође, новина у Нацрту закона је институцију узбуњивача као физичког лица које достави одлучујуће доказе о непоштеној трговачкој пракси. Узбуњивачу се обезбеђује новчана награда у висини од 10% износа мере заштите, као и заштита идентитета у поступку, чиме се стимулише откривање неправилности и штити од одмазде. Право на награду има само лице које није учествовало у извршењу или подстицању непоштене праксе. Лажне пријаве или намера манипулисањем доказима искључују право на награду и заштиту идентитета.
Докић је појаснила да ће закон одмах ступити на снагу, али да ће бити дат рок од четири месеца да сви субјекти ускладе пословање и потпишу нове уговоре у складу са одредбама овог закона, јер, како је указала, преговарање ће бити комплексно и неопходно је да се остави довољно времена да се закључе уговори. Прописано је да уговори морају бити потписани у писаном облику.
"Очекујемо да ће ти преговори, који ће кренути после са самим снабдевачима, бити изузетно захтевни јер нова правила захтевају да све накнаде које снабдевач плаћа морају да буду јасно дефинисане и да снабдевач мора да се зна шта су они за ту накнаду добили. То до сада није био случај па смо имали ситуације да се дају разни бонуси, додатни бонуси, а да нико заправо не зна шта је добио", рекла је Докић.
Јавна расправа о нацрту траје до 28. јануара и план је да се предлог закона пред посланицима нађе на пролећном заседању Скупштине Србије.
Сви заинтересовани позвани су да доставе своје примедбе, предлоге и сугестије, који ће бити разматрани са циљем доношења квалитетног и применљивог законског решења.