Ona je u intervjuu za Tanjug istakla da se ministarstvo sve vreme, od maja, bavilo detaljano analizama kako bi pronikli kako je došlo do ovakvog rasta cena.
“Pomogle su nam analize Republičkog zavoda za statistiku, potkrepljene relevantnim izvorima o poslovanju, gde ste mogli da vidite koncentraciju marži na mali broj učesnika. Cilj nam je bio da uđemo u strukturu kako nastaje cena proizvoda koju plaćamo kao potrošači a ne da idemo na dogovore sa trgovcima oko akcija, jer to do sada nije dalo rezultate. I tako smo došli do visine marži, koje idu i do 46 odsto, kod najvećih trgovaca, pa smo se fokusirali na veleprodaju i trgovinu na malo da zaustavimo trend i ograničimo marže, da cenovnik ide na dole“, objasnila je ministarka Lazarević.
Napomenula je da je fascinantno kolike su marže na pekarske proizvode.
“Pričamo o esencijalnim proizvodima, ne o luksuznim. Konditori takođe, čokolade. Ja razumem da je skočila cena kakaa i kafe, ali ta pomeranja na tržištima na gore, posebno berzanske robe, vrlo često se višestruko poveća na kraju. Kao da računaju unapred neki budući skok“, navela je ministarka Lazarević.
Komentarišući navode u javnosti pojedinih predstavnika trgovinskih lanaca da će mere „imati razoran uticaj na trgovce, izazvati sivu ekonomiju i nestašice pojedinih proizvoda“, ministarka Lazarević je rekla da se to apsolutno neće desiti.
„I te kako ćemo voditi računa. Uredba predviđa koje će količine robe u lagerima morati da budu da bismo obezbedili stabilnost snabdevanja. Mali trgovci i oni koji su najslabiji nisu uopšte obuhvaćeni ovom merom. Ono što je meni fascinantno jeste da te komentare i primedbe daju neki koji su među najvećima i koji su, ako mogu da kažem, rekorderi u povećanju stope marže. Taj trgovinski lanac, na primer, ima prosečnu maržu od 40 odsto“, konstatovala je ministarka Lazarević.